Храм Светог Оца Николаја у Војки

Иконе на иконостасу и икона Распећа – уље на платну су дело Павла Чортановића (1830-1903) из Новог Сада. Он је сликарство учио од свог оца Петра и на академији у Бечу. Тамо је био под утицајем сликар тзв. "назарена" који су као следбеници класицизна развили бечку варијанту – бидермајер. У војачкој цркви је сликао заједно са Николом Димшићем који је радио позлату, а радове надгледао Павлов орац Петар. Распоред икона на иконостасу је по православним канонима у три нивоа хоризонталне зоне.

I ниво – престоне иконе: Господ Исус Христос, испод које је на медаљону "Разговор са Самарјанком";
Пресвета Богородица и испод ње је икона "Бекство у Египат";
Свети Јован на страни Господње иконе а испод њега "Усековање главе";
Свети Никола, до Богородице, као храмовна слава и испод њега "Чудо Св. Николе – спасавање Агрикобог сина Василија од Сарацена"

Између ових престоних икона су троје двери:
Царске двери на којима су насликане Благовести изнад којих је медаљон "Тајна Вечера";
Јужне двери – Св. Aрхангел Михајло а изнад Успење Пресвете Богородице;
Северне двери – Св. Стефан изнад кога је Рођење Пресвете Богородице

II ниво – празничке иконе: Рођење (Божић), Богојављење, Преображење, Васкрсење, Вазнесење и Педеситница, Духови. У средини изнад Царских двери доминира велика икона Крунисања Богородице.

III ниво: На самом врху Распеће Господа Исуса Христа, поред кога стоје на засебним медаљонима Богородица и Св. Aпостол и јеванђелист Јован а испод је представљено скидање Господа Исуса са крста. Са стране су на засебним иконама врховни апостоли Петар и Павле а испод њих су апостоли Филип, Тадеј, Андреј Парвозвани, Вартоломеј, Симон Зилот и Матеј.

У Владичанском трону јоји је намењен за црквеног поглавара у горњем делу је икона Светог Саве а испод је и медаљон Светог Саве како поучава српске ђаке. У Богородичином трону је икона Богородице са Христом "Достојно јест" а испод ње је на медаљони сусрет Марије и Јелисавете (мајке Св. Јована).

На Северној певници је икона Св. Јована Златоустог (слава хора), која је заједно са иконом Св. Николе дар војачког иконописца Синише Зековића. Најновије иконе (Св. Лука, Св. Јован Златоусти, Св. Никола, ...) су дар Месне канцеларије.

Фреске и молерај на зидовима николајевског храма су новијег датума, рађени 1989. године. На једној од првих фотографија у боји види се да је храм раније био молован у стилу ружичастог мермера, а исти начин је примењен и при новом осликавању само у сивој и белој боји. На сводовима, пак, основна боја је плава и на њој су фреске које су усклађене према делу храма у коме се налазе.

На своду изнад олтара је осликан Свети Дух у виду голуба, а испод Њега су у полу кругу света Три Јерарха: Василкије Велики, Јован Златоусти (састављачи литургијских и ван литургијских молитава и текстова) и свети Григорије Богослов. При поду, на средини полукружбе апсиде зида у полукружном удубљењу (горње место) била је фреска у природној величини Господа Христа како седећи на престолу благосиља, а у другој руци отворено Јеванђеље. Такође на северној страни у удубљењу за припрему светог Причешћа (хлеба и вина) била је велика фреска Голготе – Господ Исус на Крсту а у подножју стоје Мајка Марија и свети Јован Богослов. Нажалост обе ове фреске су морале бити уклоњене приликом санирања влаге, али ће свакако поново бити осликане.

На своду испред иконостаса је сликовит приказ старозаветног пророштва светог пророка Данила описаног у 7. глави његове књиге, а које се испуњава у Новом Завету. Реч је о уништењу зла и појави Божијег Царства, које су на четири стране света раширили јеванђелисти Матеј, Марко, Лука и Јован, а насликани су у угловима овог свода са својим симболима – човека, орла, говечета и лава. У средини дoминира велика фреска Бога Оца, снежно седе косе и браде, који једном руком благосиља а у другој држи свитак са текстом.

Изнад мушке цркве на једној страни је свети Симеон мироточиви – бивши краљ серпски, а на другој сремски крањ свети Стефан Штиљановић.

На средишњем своду пропорционално је насликана купола коју држи четири анђела. При дну куполе у медаљонима су насликани ликови светих: Кнеза Лазара, Деспота Јована Бранковића, Краља Милутина, Владике Максима, Атанасија Великог, монаха Симона (Стефана Првовенчаног), Арсенија Сремца Деспота Стефана Лазаревића, Стефана Дечанског и Цара Уроша.

Изнад женске цркве са једне стране је фреска преподнобне мати Параскеве – свете Петке, а са друге је Мајка Ангелина.

Сваки свод је архитектонски одељен и осликан раскошном уламом и розетама на средини, које су и на местима где су окачени лустери (полијелеји). На западном зиду је фреска "Свети Сава крунише свог брата Стефана Првовенчаног за краља 1221. године". Изнад ње је грб Српске Православне Цркве, а испод је отворена књига са благословом владике Василија и именима сликара и одборника који су службовали у време осликавања. Зидови и стубови су моловани тако да имају изглед мермера, а око прозора и улазних врата су богати оквири изнад којих су анђелска лица, вазне са цвећем и прозорчићи.

Др. Марија Лесек историчар уметности из Сремске Митровице процењује да је дуборез израдио Едуар Владарш јер је осликан руком Павла Чортановића, а њих двојица су били задужени за уметност и у другим црквама. Марија Прица, такође историчар уметности резбарство везује за Георгија Девића.

Једно је согурно, ко год да је радио дуборез био је велики мајстор и уметник што се види по лепоти и складу иконостаса, певница, тронова и столова. Доминантна је браон боја са малим пољима плаве, осим иконостаса који је изнијансиран зеленом и жутом бојом. Све је украшено биљном орнаментиком, која је најраскошнија на иконостасу. На њему се као украсни детаљи издвајају шкољке и вазне са ружама. Иконе раздвајау стубови обавијени венцима од храстових листова и ружа. Стубоови на троновима су обавијени листовима и гроздовима, а орнамент је усклађен са основом коју украшава, тако да није само украс већ и прича о ономе што украшава. Украсни детаљ који је доминантан у столовима је слово "С" окренуто ка истоку.

Христов гроб који се користи на Велики Петак је дар Илинке Екмеџић (Јагодић) из Војке за покој душе сина Бранка. Њега је 2006. год израдио резбар Милован Ковачевић из Вишњићева. Балдахин стоји на четири стуба, а постоље је украшено изрезбареним класјем пшенице, гроздовима, крстом, путиром и дискосем са светим даровима, војачком црквом и преградним стубовима.