Војка | Крсна Слава свих војчана

Овај славни светитељ рођен је у граду Патари у Ликији као јединац син богатих и угледних родитеља, који су га као дар од Бога посветили Богу. Свој духовни живот започео је у манастиру "Нови Сион" код свог стрица, светог Николаја епископа патарског. По смрти родитеља, вођен чудесним небеским гласом, кренуо је у народ да шири веру, правду и милосрђе. Убрзо псоле тога постао је архиепископ мирликијски те је у време прогона хришћана, под царевима Диоклецијаном и Максимијаном, доспео у тамницу али је и тамо настављао своје проповеди. Присуствовао је Првом васељенском сабору у Никеји, и ту, у борби за истину ударио једног јеретика Арија због чега је одстрањен са Сабора и од архијереске службе. Чудесним јављањем Господа Христа и Пресвете Богородице неколицини првих архијереја враћен је овај правдољубиви светитељ на Сабор и у службу. Још за живота људи су га сматрали светитељем и призивали у помоћ у мукама и невољама, а он је самом својом појавом доносио утеху, тишину и добру вољу међу људе. У старости кратко је боловао и упокојио се 343. године.

Светог Николу као Крсну Славу војачка Црква слави у пролеће 22. (9. по старом календару) маја, када су свечеве мошти из Мира у Лукији пренешене у град Бари у италијанској покрајини Апулији где је становништво било православно.

Од тог времена би установљено да се сваке године 9. маја празнује "Пренесење чесних моштију Светитеља Христова Николаја". Данас тај празник славе православни на западу више него на истоку, у Грчкој. Особито га празнују Словени, од којих највише ми Срби, јер је наша земља наспрам града Барија (преко мора), те је најближа православна земља.

Николај се назива по грчким речима "Ники - Никос", што значи "победа" и "лаос", што значи "људство, гомила, народ", тако да "Николаос" значи "победа над гомилом", тј. над пороцима, који су својствени гомилама и срамни. Или значи "победу" у правом смислу, зато што је "Светитељ" многе народе животом и науком научио да победе и сагрешења своја. Или се "Николаос" изводи из "ницос - победа" и "лаус - похвала", па значи "победна хвала" или од латинског "нитор - блесак, сјај" и "лаус" па има значење "сјај народа", јер је Свети имао у себи оно што урађа сјајем и чистотом.