Црква је организована на основама које је поставио Богочовек Исус Христос. У једном од обраћања својим ученицима Он их је упитао: "Шта о мени говоре људи, ко је Син Човечији?". Они рекоше: "Једни говоре да си Јован Крститељ, други да си Илија, други опет Јеремија, или који од пророка." Рече им Исус: "А шта ви велите, ко сам ја?" Симон Петар Одговори и рече: "Ти си Христос, син Бога живота." Исус одговарајући, рече му: "Блажен си Симоне, сине Јонин! Јер тело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на небесима. А и ја теби кажем да си ти Петар (стена), и на том камену сазидаћу Цркву своју и врата паклена неће је надвладати." (Матеј 16:13-18) Какав је то чврст и неразрушив темељ на коме Црква стоји већ 2000 година, после пропасти многих и моћних држава и царства? То је спознаја и вера у Исуса Христа какву је исповедио Симон Петар и на тој чврстој подлози стоји Христос - глава Цркве као угаони камен неке грађевине, о чему је још пророк Исаија говорио (28:16), у Псалмима писано (118:22): "Камен који одбацише зидари, тај постате глава од угла; то би од Господа и дивно је у очима нашим" (Мат. 21:42, Мар. 12:10, Лука 20:17, Дела 4:11, Ефесцима 2:20, I Петрова 2:1-9).
Група људи којима је заједничко: 1. да знају Бога не као неко необјашњиво биће или енергију ("... Има нешто!? ..."), него да га познају у личности Исуса Христа и 2. вера и нада у његову Искупитељску моћ над свим људима, а особито над онима што га познају и љубе (воле), такви, дакле, људи формирају једну заједницу која је као породица. Та заједница се окупља на једном месту, у Храму, али нико не каже да иде у грађевину, него у Божију породицу - у Цркву. Христос је дао својим ученицима власт да предводе те заједнице и управљају их ка њему, а не ка себи. Ученици - апостоли су то предали својим наследницима, епископима - владикама, а они новим владикама и помоћницима - свештеницима (Јереј - грч. свето управљање) који су на челу мањих заједница.
Једна група верника формира парохију или нурију, на чијем челу је свештеник - парох, а они су парохијани. Једна или више парохија у једном месту формира Општину Цркве, а Црквене Општине су у саставу једне епархије, на челу са Епископом. Епископ који столује у неком регионалном центру носи титулу Митрополита, а регија је митрополија. Архиопископ или Патријарх је први или главни Епископ у једном народу. Заједница је дакле комплетна црква, а када таквих заједница има више онда су оне овако организоване и повезане.
Војачка Црквена Општина има две парохије, које се граниче линијом улица Цара Душана и Карађорђевом. Лева страна тих улица и све улице на источној страни села су у првој парохији свештеника Радомира Сандића, а десна, западна страна је друга парохија свештеника Лазара Кашића. Место окупљања Цркве је храм посвећен Светом оцу Николају, мирлијском чудотворцу. Поред храма је црквени дом који је издат у закуп, а унутар порте је нова црквена сала. О свему у општини се старају наши свештеници уз помоћ Црквеног одбора и ревносних верника. Богатији смо за једну монографију "Црква у Војки", дело свештеника Радомира Сандића.
Народ је у већем броју верујући једнодушан у ставовима према Богу и Цркви, али као и у целом нашем народу у мањим процентима црквен, но у вери не посустаје и доживљава моменте дубоког религиозног осећања.
Последњих пола века у нашем селу су службовали свештеници: Илија Бошњаковић, Пеко Вукотић, Радован Миловановић, Велизар Живановић, Данило Стегњајић, Драган Видаковић, Александар Цвитановић, Бранко Миланковић и Миленко Поповић.
Тренутно се врше радови на обнови храма и санацији влаге.
Црквено - општински одбор Још у временима нaстајања у Цркви се осетила потреба за активним учешћем верника не само у духовности већ и у овоземаљским пословима Цркве. Та активност се огледала у преузимању послова техничке природе, уз надзор свештеника, како би свештенство могло да се преда молитви и духовним пословима у парохији. Уосталом, све у Цркви је доживљавано као заједничка, а не само свештеникова својина па их је било срамота да дозволе да поред њих, свештеник мора да одржава цркву или порту. Такву помоћ црквена јерархија није тражила али је прихватала и одобравала. Прво су се појавили епитропи - старатељи цркве, тутори. Тренутнo, војачки црквени одбор чини: председник Слободан Кочијашевић, Радован Радојчић, Петар Живковић, Живко Лукин, Синиша Зековић и Миливој Миљуш.
Још садржаја из живота војачке Црквене Општине: