Обавештења

Духовно вече посвећено великој војчанки-Мајки Меланији

Припремајући се за достојно празновање Рождества Господа и Спаса нашег Исуса Христа парохијани војачке црквене општине су имали велику предпразничну радост на Материце, када су могли да се у свом личном хришћанском животу надахну примером прве српске игуманије после средњег века, мати Меланије Кривокућин, рођене Белегишанин.

У пуној позоришној сали Дома културе у току два и по сата духовне вечери сви су дисали једним срцем и душом испуњеном неизмерном радошћу и смерном благодарношћу Богу, јер је управо ова света жена која је стала у ред мајки читавом српском роду пореклом из нашег места,из Војке. Због њене велике улоге коју је имала и има у нашем народу одабрали смо празник Мајки-Материце како би јој одали дужну част и поштовање и како би смо се у овим смутним временима када се води духовна борба за очување хришћанског идентитета у сваком погледу,поучили на њеном примеру шта заправо значи бити Хришћанин,шта је то лик жене хришћанке коју је и Бог и хришћанство уздигло на пиједестал божанства у лику пресвете Дјеве Марије Богородице. Њу су следиле милиони жена у сваком периоду историје,поготово наше српске историје.

Српске мајке су и телесно и духовно рађале витезове који ће бити кадри да живећи на земљи уздигну се изнад греха и смрти на крилима речи мајке Јевросиме - "Сине боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу". Тај идеал на данашње време изгледа тежак али је сладак,изгледа немогућ као и у време Жупана Немање када је свако вукао на своју страну а Немања и Ана одлучише да се не прилагођавају таквој ситуацији. И јунакиња ове духовне вечери,мати Меланија није се хтела прилагодити великом паду који се догодио на нашем континенту у њено време у 20.веку.Без претеривања можемо рећи да је својим надчовечанским подвигом посејала семе које у наше време доноси плодове. Као у оној јеванђелској причи о горушичином семену, које је можда и најмање и скоро неприметно али кад узрасте надвиси све биљке у пољу.

О подвигу мати Меланије слушали смо од мати Теодоре Васић,монахиње манастира Ваведење у Београду која је написала књигу о мати Меланији и од оца Доситеја архимандрита манастира Гргетег на Фрушкој гори.И за наше госте и за нас то је било вече открића,ми смо пронашли да је порекло мати Меланије из Војке а отац Доситеј нам је испричао да је мати Меланија док је била девојчица ослепела после чега ју је мајка довела на нашу Водицу на којој се умила и прогледала.Тако смо сазнали име девојке о којој смо слушали у нашем сеоском предању да је умивши се на Водици прогледала.То је била ни мање ни више него Мајка Меланија која у српском народу има величину као код римо-католика Мајка Тереза.

У програму су још учествовали: протојереј ставрофор Душан Петровић, бивши ректор карловачке Богословије и садашњи инспектор за веронауку, затим Лазар Белегишанин испред породице Белегишанин, а вече су увеличали војачки црквени хор ,,Св.Јован Златоусти" и надалеко чувени хор Мелоди са Дивном Љубојевић, који су после Санкт-Петербурга и Беча у нашем месту те вечери извели пет православних песама различитог жанра (српски,византијски и руски). Канцеларија Месне заједнице Војка се гостима захвалила пригодним поклонима, а жене из цркве су припремиле послужење за све присутне. Организатор духовне вечери, вероучитељ Слободан Грујић и овим путем изражава велику захвалност свим доброчинитељима који су помогли да се на овај велики дан за Војку цењени гости достојно угосте.

У одељку занимљивости на нашем сајту можете читати житије Мајке Меланије, а овде вам пружамо кратак видео запис са духовне вечери коју је забележила локална старопазовачка телевизија.

Војачка звона на званичном сајту Српске Православне Цркве

Желимо да вас обавестимо да је линк до сајта Војачка Звона поставњен на званичном сајту Српске Православне Цркве и то у оквиру линкова Епархије Сремске. На овај детаљ смо посебно поносни.

Погледајте овде

Обнова храма

У 21. век наше две парохије су ушле стојећи у православној вери пред многим изазовима и задацима у сведочењу двехиљадегодишњег узвишеног хришћабског живота. Један од задатака који је пред нашом генерацијом, а свакако је повезан са духовном и културном одговорношћу је обнова нашег храма, коме се 2007. године навршило 150. година постојања. Од његове изградње, која је окренула нову страницу у историји нашег села, николајевски храм је више пута обнављан уз коришћење најсавременијих техника датог времена. Ипак, узрочник већине проблема - влага у зидовима, није успео да се отклони.

Када је влага дошла до прoзора, приступило се овога пута самом спашаваљу храма. По благослову Његовог Преосвештенства епископа Василија, оформљен је тим људи сачињен од црквеног одбора (председник Слободан Кочијашевић) и грађевинског одбора (председник Живан Сарић) који ће руководити обновом храма. За санирање влаге усвојен је пројекат хидроизолације (парапропусни малтер) због ширине зидова. Унутрашњи радови су окончани захваљујући прилозима свештеника, одборника и верног народа, а за спољашњост тренутно недостају новчана средства. До тада, као значајан сегмент спољашности, постављени су нови олуци који су дар једног парохијана.

Храм као заједничку својину и наслеђе предака обнављају војачки паохијани и људи добре воље који који су чули и имају неку везу са нашим селом. Велик је само онај прилог који је искрен и од срца, којим доброчинитељ сведочи своје српско и војачко духовно и културно порекло. Николајевска црква је свим војчанима родна кућа, коју су наши дедови градили не за себе и свештенике већ за своју децу: да се у њему рађају за живот вечни у светом Крштењу, и на крају животног пута враћају као последњем коначишту на земљи. С' обзиром да је у данашље време, стицајем околности ово друго изостало, надамо се да то неће утицати да се овај предачки дом заборави и препусти зубу времена. Новац за обнову храма се може приложити у храму или у парохијском дому код свештеника.

Свим доброчинитељима желимо уздарје од Бога.